ПОСЛОВНИ ОБИЧАЈИ У ФРАНЦУСКОЈ

Француска је велика земљa дуге и славне историје. Током векова, као и данас, ова земља је једна од водећих сила у Европи. У Француској се још увек може осетити понос на наслеђе великог царства. Ова земља памти много ратова, догађаја и преокрета. Иако је у Другом светском рату изашла као победник, претрпела је велике губитке, како по питању колонија, тако по питању становништва. Данас Француску насељава преко 60 милиона људи који живе у 22 регије. Преко 83% становништва су католици, 2% протестанти, а 5-10% муслимани. Доминантан језик је француски, а у употреби су и многи дијалекти (провансалски, бретонски, корзикански, каталонски, баскијски...). Око 4% становништва је запослено у сектору пољопривреде,  24% у сектору индустрије и 71 % у сектору  услуга. Има развијену производњу жита, кромпира, вина. Поред овога, приходи долазе од сточарства и риболова. Има развијену производњу аутомобила, авиона, текстила и лекова. У последње време је веома развијен туризам.

Каква је пословна клима у овој земљи?

У овој земљи постоје две врсте предузећа: приватне компаније и акционарска друштва. Приватне фирме су у већини случајева мале. Уобичајено је да скупштина акционара поставља једног или неколико менаџера. План ј е обавезан у сваком предузећу, а ако желите да радите са неком француском фирмом, обавезно спремите ваш план. Систем напредовања је без јасно одређених правила. Степен оданости компанији је висок, и обично је флуктуација запослених мања у односу на друге земље. Предузећа у овој земљи су високо централизована где директор и топ менаџмент имају веома велик утицај и моћ.

Од генералног директора се очекује да буде стабилна, ауторитативна личност, широког образовања. Менаџери у почетку каријере обављају уско специјализован посао, па, временом напредују и шире сазнања, па су топ менаџери обично веома образовани.  Пажњу посвећују детаљима, чак много више него њихове колеге на сличним позицијама у другим земљама. Менаџери се не друже са потчињенима, ни на послу, ни ван њега.  Хумор није уобичајен у комуникацији људи различитог ранга. На менаџерским позицијама води се рачуна да однос буде строго формалан, док се колеге на нижим функцијама обично ословљавају именом (у званичним ситуацијама користе и презиме). У свакодневној комуникацији уочава се спонтаност и креативност. Од сарадника се очекује добра информисаност, индивидуалност и ведар дух. Присутна је јасна подела на приватни и пословни живот. Професионални односи су засновани више на ривалству него на стварној сарадњи. Такмичарски дух је присутан и то не треба тумачити као провокацију. Конкуренција је, једноставно, део традиције. Требало би знати да често и радо ступају у конфликтне ситуације и бране своје ставове. То их неће спречити да негативне реакције друге стране једноставно - не чују.

Шта је битно знати?

Француска има радно време генерално од 8.30/9.00 до 18.30/19.00, са паузом за ручак од два сата или више. Често у Паризу и осталим центрима запослени у канцеларијама остају до 20.00 часова. Прековремени рад је уобичајен, посебно за људе на вишим позицијама. Најбоље је заказати састанке око 11.00 или после паузе око 15.30.  Не треба заказивати састанке током лета, посебно у августу, јер тада већина Француза користи годишњи одмор. У Француској запослени имају пет недеља плаћеног одмора.

Како се обући и о чему разговарати?

Французи ће, као и Шпанци или Португалци, кроз вашу појаву процењивати имовни и друштвени статус. Генерално, одећа треба да буде класична и формална. Жене у овој земљи развијене модне индустрије ће бити добродошле као елегантне. Французи су страствени учесници у дебатама, тако да само ако сте сигурно упућени у тему, треба учествовати у расправи. Предност је добро познавање француске историје и културе.  Увек се може разговарати о уметности, музици, филозофији, француској кухињи и спорту. Треба избегавати запиткивања о политичком опредељењу, приватном животу и никако не треба критиковати Наполеона. У складу са важећим правилима, увек користите титулу, Моnsiur  или Маdamе, па презиме, као и обраћање са „Vous“ (Ви), а не као код нас „Тu“ (ти). Бонтон је настао управо у Француској, на двору Луја XIV, тако да сва правила класичног бонтона овде још увек важе.

Како се понашати и како преговарати?

У Француској изражавање дружељубивости и великодушности, као код словенских народа, није уобичајен. Тако да ни давање ни примање поклона нема ту улогу. Уколико се ипак даје поклон, треба да се то обави дискретно. Уз поклон се никада не шаље пословна визитката. У преговорима се препоручује употреба основних француских речи. Сваки напор у овом смислу ће Французи изузетно ценити. Иначе, у пословном свету је широко распрострањена употреба енглеског језика. Французи цене титуле и уколико имате неку од виших академских титула обавезно би је требало навести на визиткарти. Састанци су веома формални и захтевају добре и темељне припреме. Сваки састанак прате и веома пажљиво спремљени извештаји који су јасни, прегледни и свеобухватни. Циљеви састанка су издавање наредби и упутстава, никако развијање теорија и расправе. Уколико јавно доведете у питање нечији предлог или идеју, ризикујете да компромитујете његову стручност и компетентност. Занимљиво је да Французи током првог састанка процењују ситуацију. Воле да раде дугорочно посао и прво ће добро све проценити пре него се чврсто одлуче за сарадњу. Не преферирају ризичне послове и не заносе се брзим остваривањем пријатељства. За изградњу оваквих односа ипак инвестирају одређено време. Понекад су веома директни и постављају много питања пре него што донесу одлуку. Воле чињенице и логичко размишљање,  мада емоције и личне симпатије могу утицати на процес доношења одлуке. На основу вашег укључења у дискусију и конфронтације идеја донеће и суд о вама и вашем интелекту. Савет у оваквим ситуацијама је да је боље показати добру информисаност, него демонстрирати своју позицију или моћ. Агресивне технике закључивања посла нису добродошле. Током целог процеса преговарања Французи ће задржати тон формалности и резервисаности. Покушај увођења опуштене атмосфере хумором, неће наићи на одобравање. Такође, сва приватна питања треба да остану ван преговарачког стола. Французи воле да преговорима посвете време и пуну концентрацију око посла. Често су организовани у компанијама структурно и хијерархијски, тако да ће финалну одлуку донети особа на највишој позицији. До тада, треба остати миран, сконцентрисан на посао и чекати своју прилику.